среда, 17. април 2019.

Kad žena voli.

Aliluja.



Aliluja. Starbaks, u Raićevoj. Gori katedrala Notr Dam, kapiram, dobro, žao mi je..ali jbt..ne mogu da učestvujem, nisam tamo, i nije moje. Ja sam danas krenula sa mojom čarobnom devojčicom u Knez. Da kupim još jednu ciklama haljinu. Moju ciklamu. Srela sam poznatu osobu, svima nama poznatu, ćerku od još nam poznatijih roditelja. Lepa je. Ušla je u bus kod Beograđanke, izašla na Terazijama. Jedna stanica. Toliko se gušila u suzama, da je mogla i pešice taj deo. Nema je, vriskala, plakajući. Stala je naspram mene. U jednoj ruci telefon, u drugoj karte za pozorište, više komada. Tom sa kim je pričala, nije bilo lako, ni meni što sam slušala nimalo, a njoj, ne smem ni da pomislim. Žena je očajnički patila zbog poteza onog koga mnogo, baš mnogo voli. Muškarca. Nekog muškarca, koji da je muško, nikada ne bi dozvolio da žena tako istinski i duboko pati. Smrzla sam se od njenih suza i njenog razočarenja. Pre petnaestak godina bila sam u liftu Instituta za onkologiju, sa istim tim suzama, nemim jecajima i razočarenjem. Plakala je njena mama. Jer je ona bila u sobi sa mojom mamom. Da, ona. Pre petnestak godina, vrlo mlada suočila se sa malignim tumorom. Operisana. Živa je i zdrava. Hvala Bogu. Rodila je i sina. Moja mama je umrla..pre desetak godina. A ona, ona plače zbog muškarca. Pa jesmo li mi toliko lude? Mi, žene? Zabezeknuta sam. Ne zato što ne plačem, nego zato što sem njih dve (u mom slučaju, kraljice i čarobnice), niko nije vredan sekundu mog vremena, ako u istom ne uživa. Volite žene, i neka taj neko, mnogo više voli vas. Sve ostalo je, manje važno.

среда, 12. јул 2017.

Kako brat može da „zaje*e“ brata? Rođenog brata.

Nema me, jer funkcionišem na nemir! Da da, to je debela mama. Zato i jeste debela, jer je zaplovila u luku. Dok je bila na nemirnom moru, nije bila debela. Sad jeste. Elem, rekoh funkcionišem na nemir, i tada bih da vrištim, da svi čuju moju istinu. Ne znam da li je to sudska istina, ali moja jeste.
Kako brat može da „zaje*e“ brata? Rođenog brata. Brinuo o njemu u svakom smislu i svakom pogledu, i fizički i materijalno od njegove 17te. Jer je stariji imao 22. Voleo ga oduvek celim bićem i štitio. Kao brat brata.  Izdržavao ga i dok je bio sposoban, ali ne zainteresovan za rad. Sklonio ga od poroka, na način samo njemu znan. Moj muž mnogo voli svog brata. I ja svoje, oboje, i brata i sestru. I muži ja smo prvenci, oboje rano ostali bez jednog roditelja. Oboje se trudili, kako smo znali i umeli da to mlađima nadohnadimo. Nismo, baš uvek uradili prave stvari, i bili dobri u tom poslu. Ali dali smo, sve od sebe, sigurno. Mene svekrva njie htela da primi u kuću. Eto tako. Nije htela. Moj muž i ja smo krenuli iz početka u NAŠEM kutku. Kako smo znali i umeli. I dalje smo davali sve od sebe, za naše porodice. Prolazili smo kroz razne, teške i lepe trenutke. U nekom od tih trenutaka, moj muž je svog brata zaposlio u lokalu u kojem je i on radnik. Ja nisam bila protiv toga, ali sam od samog starta znala da je to loša idea. Ćutala sam, jer je svekrva neumorno navaljivala, a brat bio zreo da propadne u ležaju iz kog nije izlazio. Svi imamo te faze!
Funkioniše tako to..skoro nikako, moj muž, ćuti i guta. Takav je. Ne odgovara. Jer kad njemu „prsne licna“.. ode sve u k*rac. Uzdržava se. Jede se. Dođe crn sa posla. Ja nekada vičem, nekada ćutim, nekada odem u šetnju sa D, a nekada more meni „prsne licna“. Brat se brecnuo da pred kolegama, besni na starijeg, jer ga je moj muž „zajebao“ što neće da ga menja u nedelju – ceo dan, jer on ide na svadbu kod, citiram: „NIJE BITNO KOGA“, a mom mužu najbolji drug slavi ćerki rođendan. Na tom poslu se puno radi. PUNO. Pristojno se zarađuje. Dve nedelje u mesecu si, kao slobodan, ali u stvari nisi, jer druge dve radiš obe smene. Trenutno se na istom poslu smenjuju moj muž i on.
Ljudski je da pitaš brata, da se dogovorite, a ne da kežeš gazdi: „Ja ne radim u nedelju“. Misleći da si Bogom dan, i da si eto ti najbitiniji. Jesi, sebi jesi. Ali moj muž je najbitniji našem detetu, koja jedva čeka tu jednu nedelju. Esi to zaboravio? Da li je ljudski, da ti ideš na svadbu „NIJE BITNO KOD KOGA“, i da tim vrlo svesno i namerno oduzimaš svojoj rođenoj bratičini tatu i tu jednu nedelju, kada su zajeno ceo dan? Kad je D  (dete od tri godine) u stanju da preleži ceo dan u krevetu, da bih bila pored tate.  Pod izgovorom: „Svadba je jednom, a rođendan svake godine.“ Jeste svadba jednom, ali čija svadba – realno, ni ti ne znaš, devere. Ideš sa devojkom, sa svakom koja je tu uz tebe. Tako je bilo i sa predhodnom. Al da ti kažem, ja i V se volimo 18. godina, nikada ga nisam vukla sa sobom, nikada. Svuda sam išla sama. Svuda. Svih 15. godina. Izuzetak su zadnje dve svadbe gde se udavala moja kuma i moja rođena sestra. I tada mog muža niko nije menjao nedelju, nego subotu -  i to po smenu, ne ceo dan! Jako velika razlika za nekog ko toliko radi. Ali šta se tebe to tiče, ti moraš..tako..srpski rečeno..ako se vo ne upregne, odoše dizgine. Moj muž ni na jedan dečiji rođendan, ne stiže, svuda idem sama. Ovaj rođendan je izuzetak, jer je Iskrin. Eto devere, to bih imala da ti kažem! Ali bolje što san napisala. Da i moja D to jednog dana pročita. Pa da zna. Da nije centar univerzuma, ničiji, osim kraljica mamina i tatina!

четвртак, 18. мај 2017.

..na bojnom polju.

Drage moje debele mame i Vi zgodnice, puno je danas mesta gde ratujemo. Odlično to znam. To su ona mesta gde se tresemo od besa, nekada u sopstvenom domu, nekada na voljenom (a tek ne voljenom) poslu, nekada ispred ogledala. Meni nije jasno zašto se tresemo i u parku. Moja Ciklama voli park. Meni postaje opterećenje. Ima tamo divnih ljudi. Ali ima ludilo ludih roditelja, a tek baba i deda. Nije mi jasno, zašto ne čuvamo sopstvenu decu? Zašto zurimo u ekran, kad su napolju? Dobro nekada, ali nemojte uvek. Vaše dete u Vašem dvorištu može da radi šta mu dozvolite. ALI, budite sigurni da mu ja neću dozvoliti da gura, vređa i šutira moje dete, i ne samo moje, nego bilo čije. Ne dam. I nemojte sa izgovorom to su deca. Ne tiče me se. Vaša su deca, odgovorni ste za njihove postpuke. Znam da nije lako. Učite. I ja učim.
Navike se uče, ej svi vi, uče!

Skoro mi se desilo da dete gurne dete, baš bezobrazno, mučki i podmuklo. Ja gledam, čekam reakciju roditelja malenog nasilnika..ne reaguje, jer roditelj gurnutog nije video. Obraćam se roditelju nasilnika: "To nije u radu, videli ste, a ne reagujete" Isti odgovara: "Šta se vas to tiče, nije vaše dete!" Da li je to normalno, pitam ja vas? Da li i u tom parku treba da budemo samoživi skotovi. Da li je bitno čije je dete povređeno? Sram nas bilo, ako i tu ratujemo, i branimo sopstvene greške! 
Jeste, ja ceo život ispravljam krive Drine, zato i jesam gde sam, i teško je. I nekada sam premorena. Ali ljudi, to je samo park i tu se deca igraju, zašto moramo biti besni i nezainteresovani za postupke naših naslednika? Molim Vas da gledate u svoju decu, da ih ne kujete u zvezde, jer sva deca su nečije zvede, bar bi trebala da budu. Ničije dete nije nebitno! Ne zaboravite da deca uče gledajući. Donesite MIR u park.



среда, 03. мај 2017.

Kad se Bogu pomoliš, bez mobilnog ostaneš!


Sunčan prolećni dan. Jutro je. Kao i svaka (debela) mama, razmišljam gde ću da uživam sa mojom Ciklamom.. gde da se istrči, a da ima ljulja, klackalica, još ako ima fontana, mogu i da predahnem. I naravno, biram Hram. Plato isperd Hrama Sv.Save, ima sve to. Blizu nam je. A i posle možemo da produžimo kod tate!

Stižemo. Ona poletna. Uživa. Trči. Gleda u fontanu. „Mamice, mamice.. ajmo unutra“ – pokazuje na Hram. Ja se mislim, pa mogle bi. Da upalimo sveće. I pomolimo se za zdravlje i pare, ionako od hrane i vrednoće nema neke vajde😣. Pre svga, posmislila sam da je sada pravo vreme da je upoznam sa crkvenim bontonom. Krenusmo nas dve. Uspešno savladasmo stepenike i prosjake ispred. Stadoh ispred ulaza da isključim mobilni. Učim moju Ciklamu kako da se prekrsti, znam da ima tu posla, al dajem sve od sebe. Savladasmo i to. U red za sveće, stadosmo, sačekasmo. Deca ispod tri godine naravno da nemaju prednost, zašto bi imali? Upalismo sveće za najmilije mrtve i najmilije žive. Pomolismo se nas dve. Jes trajalo, al objašnjavala sam Ciklami, šta-kako. Ljudi su me bukvalno preskakali, jer, svima se žuri, što da imaju strpljenja u crkvi. Taman posla. Sram me bilo, sad sam našla da edukujem dete. C, ccc. Ciklama je bila strpljiva, pristrasno mislim da je uživala u onom što je videla i slušla. Možda grešim, al eto, čini mi se. 


Izađosmo. Ja za mobilni, čik pogodite..nema. Torba otvorena. Novčanik tu. E jbg. Šta je tu je. Zamolim neke mamu koja gura kolica sa bebom (ostali su bili u strašnoj žurbi) da me pozove. Zvoni, nije isključen. Okrećem se ne čujem. Dakle još su tu negde.. Odem do onih kioska unutar hrama, objasnim, zamolim za pomoć. Oni bukvalno odmahnu rukom, i kažu: „Proverite jel novčanik tu? Vi ste pedeseti od jutos.“ Podne je. Ja reko: „Hoće li neko pozvati policiju?“ ori se hram od moje vike, i Ciklama se uplašila. Oni meni: „Ne galamite, neće da dođu! Morate vi da prijavite krađu u SUPu na Vračaru.“

OK. Uputim se tamo. Na informacijama rade neki srećni ljudi koji primaju minimum 60.000din, iz mog đžepa, al šta ih to briga, kad im uniforma daje za pravo da budu neljudi. Najblaže rečeno.  Čekamo, dok Ciklama nije počela da plače koliko je grlo nosi. Konačno, pojavi se neko na nekim vratima i kaže uđite vi sa detetom, a bio je moj red, čisto da znate. Neki pristojan i fin čovek, ali nedovoljno informisan o svom poslu, a i nezainteresovan, mog tate ispisnik, što se kaže! Ja mu lepo objasnim kako preko Googl naloga na tabletu pratim svoj nestali tel..pokažem mu gde se nalazi, kuda se kreće..sve mu objasnim kako, šta.. A on me gleda vrlo uplašeno, i kaže: „A što niste odmah rekli da ste koleginica, i da imate uvid u slučaj. Još sa malim datetom, pa što ste čekali?“ 

JAOOOOO, majko Božija. Kud sam ušla u hram. I onaj pravi, a i u ovaj gde sam se mnogo više krstila. Nasmejem se čoveku, i kažem: Javite mi kada telefon bude kod Vas, za svaku pomoć u istrazi, tu sam, kontaktirajte me. Nije bilo šanse, a ni mog strpljenja da čoveku objasnim da nisam koleginica, da svako može da ima uvid u „kretanje“  svog mobilnog putem Google naloga, i da ne mogu sa sve detetom da se jurim sa onima koji su mi ga ukrali. Ne da ne mogu, NE ŽELIM, ako tu kradu, ko zna na šta su spremni😱

Moja Ciklama je jedva čekala da izađemo, kao i ja. Mislim da joj nikada više neće pasti na pamet da uđe ni u crkvu ni u hram, bar ne dok sama ne oseti potrebu za istim. Taman stigosmo na popodnevnu predstavu u pozorištancu Puž-u. Koji je preko puta sup-a. Toliko o uzaludnom vremenu i zaludnim ljudima tog sunčanog dana.

Nikada me nisu pozvali po mobilni, verovatno zato što su iščačkali da im nisam koleginica, a tako sam im se predstavila..#voimjaoca.

APEL: Vodite računa o svojim ličnim stvarima, čak i dok se Bogu molite i sveće palite.

петак, 28. април 2017.

Teta Violeta PELENE

Zdravo drugari!

Pelene. Bitna stavka kućnog budžeta, a i osnovne nege vašeg naslednika/ice. Ovaj post pišem isključivo zato što su u mnogim blogovima zastuljene jedna ili dve marke, i to su uglavnom one reklamirane do besvesti pelene..pa su uspele i do blogova da stignu. Ako su. To im pos’o. Elem, mene nisu oduševile. A nije da nisam isprobavala, ama sve marke u skoro svim uzrastima.
Mene su oduševile Teta Violeta Double care pelene. Bukvalno oduševile. Imaju  elastični struk na pelenama i prilagodljive, elastične trake. Ravnomerno upijaju. Značajna mi je dupla nega - premium pelena i vlažne maramice kao poklon u svakom pakovanju.

Šta kaže Teta Violeta?
Teta Violeta je osmislila i dizajnirala Double care prema stvarnim potrebama djeteta. Elastične trake velike rastezljivosti izvrsno se prilagođavaju građi djeteta, a kroz odličan distributivni sloj omogućena je podjednaka distribucija tekućine na sve dijelove pelene. Brzo upijanje iznimno je važna osobina pelene za sve, ali osobito za bebe u pokretu. Kod novih Double Care pelena posebna pažnja se posvetila prozračnosti materijala od kojih su napravljene, tankoći i izuzetnoj mekoći pelene.
Double Care upijaju 80 ml tekućine za svega 19 do 23 sekunde, što je ocjenom EDANA testa svrstano u klasu A svjetske klasifikacije. Distributivni sloj nalazi se duž cijele pelene i ravnomjerno raspoređuje tekućinu na sve dijelove i ova jedinstvena tehnologija upijanja omogućava suhoću površinskog sloja pelene, koja osigurava suhoću bebine kože.
Double Care su ultratanke, superupijajuće pelene sa elastičnim trakama za zatvaranje i elastičnim strukom, koje bebi omogućuju udobnost“

Verujte mi da je baš sve kao što piše!

U svakom jumbo pakovanju se nalaze vlažne maramice s bademovim mlekom. Nežne su i vlažne sasvim dovoljno. Predviđene su za negu osetljive kože s bademovim mlekom koje njeguje i nežno čisti, a sasvim odlično.Kod veličine 6 umesto vlažnih maramica nalazi se toalet papir za decu koji je predivnog mirisa😅 i moja Ciklama ga obožava, dozvoljeno je bacati ga u wc šolju. Specijalno razvijena formulacija sa ekstraktom nevena temeljno uklanja nečistoće. Nežan je i umirujuć. Ne sadrži alkohol, antialergen je i dermatološki testiran.

Što se cene tiče, ja sam ih kupovala na sniženju, vrlo su isplative. 
Računica kaže:
Ako računam veličinu 4, jer se moje dete najduže zadržalo na njoj, to ovako izgleda: 1569din/60pelena=26,15din/pelena. Ali pošto sam kupovala na popustu: 1324din/60pelena=22,06 din/pelena
Bitno da napomenem da veličine 1, 2 i 3 imaju manju cenu a više pelena, te su tada još isplativije i to znatno više od ostalih na tržištu, a u „A“ klasi. Recimo veličina 2: van sniženja:1265din/64pelene=19,76din/pelena. Na sniženju: 1079din/64pelene=16,85 din/pelena. Uvek su u nekoj većoj radnji na sniženju, uvek!

Ako ovoj računici dodate i poklon vlažne maramice / vlažni toalet papir, odmah uočavate značajan plus u vašem novčaniku, bez ikakve bojazni o kvalitetu onoga što kupujete.

Jedina zamerka je ta što se u Srbiji, jako teško nalazi veličina 1 i zbog toga molim ovu kompaniju da reaguje, možda i da taj prvi paket poklanja, jer vrede, a mame su slabo upoznate sa njihovim kvalitetom! Mame su ih videle u rafovima, ali se retko odlučuju da ih kupe, jer su im nametnuti drugi brendovi, kao nenadmašni, a zaista ih je teta Violeta nadmašila💪.


Probajte ove pelene, ako već niste. Vrede, verujte. Ako jeste, kakvi su vam utici?

среда, 19. април 2017.

Menstruacija kod bebe.

moja ciklama
Zdravo drugari..

Porođaj. 
Kako vam zvuči? Svakako, jel da? Al retko kao ljubav? 
A porođaj jeste ljubav. 
Verujte mi. 
Istina je da ćete zaboraviti skoro sve što ste doživeli i preživeli tog trenutka. Ja jesam, mislila sam da neću. Sada kada pročitam poruke slate nakon porođaja, ne sećam ih se. Znači, zaboravi se. Skoro sve. Ono što nikada nisam zaboravila je trenutak kada sam prvi put pokušala da promenim pelenu. Da, pokušala. Jer, moja Ciklama je krvarila. 👀Menstruacija.

Vikala sam. Recimo da se čulo do Terazija: "Sestroooo" I došla žena: "Šta je bilo?" Pokažem joj. Tresem se, ne kao prut, nego kao stablo, zbog obima😉! Rekle su mi cimerke, kasnije, da mi je lice bilo sivo. Žena me pogleda, i uljudno pita: "Da li vi krvarite?" Ja besno i zbunjeno: "Da, ALI kakve veze to sada ima?"  - "Vi ste mama, ona je deo vas, izašla je iz vaše utrbe, nosi i vaše hormone." Oooo, kako to zvuči? Istinito! Ona je deo mene. Od trenutka kada je začeta, pa zauvek! Nisam joj stavila pelenu bar jedno tri sata posle toga, samo sam je pokrila. Zagledala sam ispod svake tri sekunde, da vidim šta se dešava..čekala objašnjenja od pedijatra, ginekologa, babica. Sve redom sam ispitivala. Svi su rekli da je to normalno, i da se događa. Veću traumu sam doživela saznanjem da žene iz mog okruženja o tome pojma nemaju. E, onda su usledila lutanja po internetu i treženju objašnjenja, umesto da sam uživala gledajući u moju Ciklamu, ja sam besumično tražila odgovore. Zato evo ovog teksta da ne biste paranoisale, već uživale. Devojčice su vam dobro, deo su vas. Ne brinite. Volite ih.
"Novorođene devojčice mogu imati čak i blago krvarenje (poput menstruacije). Sve te pojave posledica su delovanja hormona koji su s majke, putem posteljice, prenete bebi pre nego što se rodila, normalne su i ubrzo nestaju." 
Ono što je meni bilo čudno je da žene koje su rađale ćerke o tome pojma nemaju, nije im se desilo, ne znaju nikog kome jeste, nikad čule.. i te priče.. Ok, ako su tako odlučile, ili stvarno se nikada sa tim nisu susrele, ali eto, to postoji, da znate. I normalno je! Jedna babica mi je rekla, da je neznanju doprinelo i to što ranije nije bilo baby friendly-a. Pa su mame te prve trenutke sa svojim bebama propustile. Ali mi je isto rekla, da za neznanje nema opravdanje! I da je oduševljenja tim da me to zanima i da pitam. Kaže: "Mame, uglavnom ne pitaju ništa. Valjda, sve znaju!" Ja ipak mislim da se boje odgovora, da strahuju od svoje ograničenosti, ili da misle da su rođenjem potomstva sve probleme rešile. Mislim i da problemi tek rođenjem nastaju. Nek su nam žive i zdrave sve ciklame i svi momci. Dakle, mame, tražite objašnjenja. Nije dovoljno da vam neko kaže da je to dobro. Tražite objašnjenja, interesujte se. Vaša deca moraju vas da interesuju.

среда, 05. април 2017.

Kako zauvek smršati?

Šta moraš/želiš da uradiš dok si živa i zdrava?
Ja moram da smršam.
Moj cilj je da jednog dana ustanem, popijem kafu, i ispred svakog svog natpisa debela mama, napišem zgodna mama. Svi znamo koliko je to dugačak i težak proces. Al želje i imamo, da bismo ih ostvarili.
Ok.
Svi znamo kako se mršavi, i 99% nas opet mršavi. Mene zanima..to opet, zašto iznova moramo da mršavimo? Zašto svi imaju komentar: "Ti si opet na dijeti?" Jednom, kad mi neko bude objasnio kako se mršavi ZAUVEK, verovaću da zna tu tajnu. E, sad ćete vi zgodnice početi sa manje jedi, više se kreći..u logorima nije bilo debelih i ostalo..ALI.. ja se krećem..baš baš..ali i jedem baš baš. Nisam u logor nikad svratila, ni turistički - to bi, mislim, trebalo da uradim. I svi nutricionisti i treneri i psihoterapeuti će imati objašnjenje i teoriju, a mi debeli ćemo se opet buditi i lezati sa istom mišlju: Zašto smo opet debeli? To bih želela da mi objasni neko, ko je jednom smršao i nikada se više nije ugojio.
Ja znam da je sve u glavi! Moram da odlučim da ne smem, bukvalno, ne smem da jedem šta i kada želim i koliko želim. Dakle,moram da izađem iz zone komfora!
I dokle god ja budem gledala ove #PlusSize cice, koje mi se stvarno dopadaju. I dokle god ne okačim svuda po stanu sopstvene haljine u maximalnoj veličini  42, tek da vidim da su i one velike i da moram barem u njih da uđem, od moje dijete nema ama baš ništa! Znam ja to.