 |
| Debela mama |
Jel ste mislili da sam krenula?
Kao što sam obećala!
Nisam! Mečka sam:(. Jbg, al jesam.
U subotu sam odustala zbog lepog dana, u nedelju zbog pečenja, danas me muž oduševio sladoledom i eto,tako. A jel da vam kažem, šta mi vaga kaže? Ili možda koliko mi je teško da se otkoturam od tačke A do tačke B, ili da prećutim? Pa, bolje da ćutim.
Jer znate, nije lako živeti sa tolikim kg i trogodišnjakinjom. I nije lako nprvog dana proleća shvatiti da vam farmerice trebaju za broj veće. Ali, ja i dalje jedem, i trudim se kao, i organizujem ishranu, ali pojedem i sve ono što mi se ponudi. Kako se sve te hrane odreći, kako baciti a ne pojesti?
E al ima prelepih debelih žena i jesam ta. Lepa sam, znam. Al bih ja da budem, pristojno debela, max konfekcijska veličina 42, a ne 48.
Sad ću da kukam kako je mnogo teško, a znam sutra ću opet da pojedem sladoled, kiša će, pa šta je jedan sladoled.
Moja Ciklama i dalje ne kapira da sam "debela mama", hvala Bogu, mislim da ću ako to ne prestanem da budem, večito patiti zbog toga što joj je mama debela.
A muž, pa nadam se da me ne vara, i ne, on nema 100kg. Zgodan je i beskrajno šarmantan, i vredan. I znam da me voli, al evo da Vam kažem, bio bi 100% srećniji da sam manja u obimu. Ne, nije mi nikada to rekao ili pokazao, ali ja osećam to!
A mama, da je živa, drala bi se svaki dan,zna ona koja je to muka..pričala bi mi do besvesti i nazad. Al umrla je. I eto i zbog toga mi fali, da mi kaže: "Uvuci taj stomak". Relno, sad ni "uvlačenje" ne bi pomoglo. Lepo me ima svuda.
I zabrinjava me to..što ja nekako, volim bre to svoje debelo telo, ali znam, sigurna sam, da bih više volela onaj crveni sako sa puf rukavima, koji mi stoji u ormaru 5 godina,i i dalje je top.
A ostali, ostali me se ne tiču, mislim nije mi baš stalo do toga šta oni misle o mojim kilogramima, jer i ja ne mislim o njihovim. Valjda, uzročno - posledična veza.
Kao što sam obećala!
Nisam! Mečka sam:(. Jbg, al jesam.
U subotu sam odustala zbog lepog dana, u nedelju zbog pečenja, danas me muž oduševio sladoledom i eto,tako. A jel da vam kažem, šta mi vaga kaže? Ili možda koliko mi je teško da se otkoturam od tačke A do tačke B, ili da prećutim? Pa, bolje da ćutim.
Jer znate, nije lako živeti sa tolikim kg i trogodišnjakinjom. I nije lako nprvog dana proleća shvatiti da vam farmerice trebaju za broj veće. Ali, ja i dalje jedem, i trudim se kao, i organizujem ishranu, ali pojedem i sve ono što mi se ponudi. Kako se sve te hrane odreći, kako baciti a ne pojesti?
E al ima prelepih debelih žena i jesam ta. Lepa sam, znam. Al bih ja da budem, pristojno debela, max konfekcijska veličina 42, a ne 48.
Sad ću da kukam kako je mnogo teško, a znam sutra ću opet da pojedem sladoled, kiša će, pa šta je jedan sladoled.
Moja Ciklama i dalje ne kapira da sam "debela mama", hvala Bogu, mislim da ću ako to ne prestanem da budem, večito patiti zbog toga što joj je mama debela.
A muž, pa nadam se da me ne vara, i ne, on nema 100kg. Zgodan je i beskrajno šarmantan, i vredan. I znam da me voli, al evo da Vam kažem, bio bi 100% srećniji da sam manja u obimu. Ne, nije mi nikada to rekao ili pokazao, ali ja osećam to!
A mama, da je živa, drala bi se svaki dan,zna ona koja je to muka..pričala bi mi do besvesti i nazad. Al umrla je. I eto i zbog toga mi fali, da mi kaže: "Uvuci taj stomak". Relno, sad ni "uvlačenje" ne bi pomoglo. Lepo me ima svuda.
I zabrinjava me to..što ja nekako, volim bre to svoje debelo telo, ali znam, sigurna sam, da bih više volela onaj crveni sako sa puf rukavima, koji mi stoji u ormaru 5 godina,i i dalje je top.
A ostali, ostali me se ne tiču, mislim nije mi baš stalo do toga šta oni misle o mojim kilogramima, jer i ja ne mislim o njihovim. Valjda, uzročno - posledična veza.
Нема коментара:
Постави коментар